Šta je to demencija?


Demencija podrazumeva niz simptoma prouzrokovanih promenama u radu nervnih ćelija našeg mozga. Dakle, to nije jedna konkretna bolest, već stanje koje može biti prouzrokovano razlicitim  bolestima koje napadaju ljudski mozak. Te bolesti zovemo neuro-degenerativne bolesti jer u osnovi imaju oštećenje nervnih ćelija (neurona).

Najčešca neuro-degenerativna bolest koja vodi ka demenciji je Alchajmerova bolest. Ali, ovo nije jedina bolest koja vodi ka demenciji. Ona se vrlo cesto javlja u kombinaciji sa jos nekom  neuro-degenerativnom bolešću, kao sto je, na primer, oboljenje krvnih sudova (Vaskularna demencija). Jedna od čestih bolesti koja vodi ka stanju demencije je i Lui-bodi demencija kao i Fronto-temporalna degeneracija (Frontotemporalna demencija). Manifestacija ovih bolesti se ogleda u promenama u našem razmišljanju, ponašanju, i sposobnostima u obavljanju svakodnevnih radnji.  

Lekari najčešće dijagnoziraju demenciju ukoliko su dve ili više kognitivnih funkcija značajno poremećene. Te kognitivne funkcije mogu uključivati pamćenje, jezičke sposobnosti, razumevanje informacija, snalaženje u prostoru i vremenu, rasudjivanje i koncentraciju. Osobe koje boluju od demencije mogu imati poteškoća u rešavanju problema. One također mogu pokazivati i promene u samoj ličnosti, te često njihovo ponašanje može biti prilično izmenjeno u poredjenju sa tim kako se osoba ponašala tokom ranijeg života. 

Specifični simptomi kod osobe s demencijom zavise od toga koji delovi mozga su oštećeni oboljenjem koje uzrokuje demenciju. Kod različitih oblika demencije, različiti delovi mozga postaju manje funkcionalni, gube vezu sa ostalim delovima i odumiru. Demencija je obično progresivna. To znači da se oboljenje postupno širi na druge dijelove mozga, a simptomi vremenom postaju teži. Ovaj proces je najčeće dugotrajan i pogoršanje nastupa postepeno. Najvažnije je da čovek ostane aktivan, čak i da poveća svoju fizičku i mentalnu aktivnost. 

S demencijom se može kvalitetno živeti! A da bi se to postiglo mora se uključiti pojedinac sa demencijom, porodica i društvo.

Ovaj blog bi trebalo da pomogne ljudima u Srbiji i regionu, obezbeđujući informacije i povezanost sa ostalim korisnim izvorima, da žive što bolje sa demencijom.

Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

Osećanja koja su prisutna nakon dijagnoze i kako da se prilagodite na tu promenu u vašem životu

Osećanje tuge,   ljutnje, stida i gubitka su najčešća osećanja koja prate stanje demencije. Ali, I osećanje sreće i zadovoljstva je prisutno u životu sa demencijom, pogotovu vremenom kada naučite kako sa tim da živite.   Sama dijagnoza za nekog je šok, ali za nekog i olakšanje. Nekada je veoma dug proces dobijanja dijagnoze. Tako je vreme kada vas muče promene koje ne znate šta znače nekada veoma dugo. Dobijanje dijagnoze može da donese neku vrstu mira, jer konačno znate da su promene koje se dešavaju rezultat promena u radu vaših moždanih ćelija. Dakle, nije vaše strpljenje popustilo, niste postali lakomisleni I nesmotreni, niste postali neko ko ne brine o drugima! Sve što vam se dešava je posledica bolesti!  Ipak da vidimo kako se manifestuju sva ta osećanja koja mogu biti prisutna u vašem životu: Šok Kada prvi put dobijete dijagnozu, šok je jedna od prvih reakcija. Pitanja koja se uglavnom postavljaju: ”Zašto baš ja”, “Šta to znači?”, “Šta sam mogao/mogla da uradim d...
Pročitaj više »

Saveti žene koja živi sa demencijom

Kristina Brajden (Christine Bryden) je dijagnozirana sa demencijom u 46 godini. Ona živi sa demencijom već više od dvadeset godina, napisala je nekoliko knjiga o demenciji, a jedna od njih je “Ko ću biti kad umrem” (Who will I be when I die?).  Kristina je veoma angažovana u zastupanju ljudi sa demencijom i borbi za njihova prava. Evo šta Kristina predlaže a  što i vama može biti od koristi   i što biste mogli koristiti da vašoj porodici pomognete da vas bolje razume. •  Dajte nam vremena da govorimo, sačekajte da pretražimo neurednu gomilu misli na dnu našega mozga da bismo našli reč koju želimo da izgovorimo. • Pokušajte da ne završavate naše rečenice za nas. Samo slušajte, i ne dozvolite da se osećamo postiđeni ako zaboravimo ono što smo hteli da kažemm. •  Ne požurujte nas, jer mi ne možemo razmišljati niti govoriti dovoljno brzo da bismo vas rekli da li se slažemo ili ne. Pokušajte da nam date vremena da odgovorimo - da bismo vam rekli da li mi stvarno žel...
Pročitaj više »