Kako komunicirati sa osobom sa demencijom?

Komunikacija

Gubljenje sposobnosti komunikacije može biti jedan od najtežih problema za osobe koje žive s demencijom, njihovu porodicu i prijatelje. Razvojem bolesti osoba obolela od demencije doživljava postupno smanjenje mogućnosti komunikacije. Postaje im sve teže i teže da izraze svoje misli i osećanja, ili  da razumeju šta drugi govore, a često i jedno i drugo.

Svaka osoba obolela od demencije je jedinstvena i poteškoće u razmeni misli i osjećanja su vrlo lične. Postoje mnogi uzroci demencije, a svaki uzrok utiče na mozak a samim tim na ponašanje i govor na drugačiji način. Neke promene koje ćete primetiti su sledeće:

 • Poteškoće u pronalaženju reči. Slična reč može biti izgovorena umesto one koje se osoba ne može setiti

• Osobe mogu govoriti tečno, ali bez smisla

• Može se desiti da ne razumeju što govorite ili mogu razumeti samo deo vašeg govora

• Sposobnost pisanja i čitanja takođe može oslabiti

• Osobe sa demencijom mogu zaboraviti normalna društvena pravila komunikacije i prekidati ili ignorisati govornika, ili mogu ne odgovoriti kada im se neko obraća

• Mogu imati poteškoće u odgovarajućem ispoljavanju emocija.  

Važno je da znamo šta bi sve trebalo da proverimo kod osobe s demencijom a što bi moglo da utiče na slabljenje komunikativnih sposobnosti. Tako treba proveriti da li su čula vida i sluha oštećena. Naočare ili aparat za sluh mogu biti od pomoći nekim osobama. Proverite ispravnost slušnog aparata i redovno čistite naočare. Ne zaboravite da kada kognitivne sposobnosti, poput sposobnosti razumnog i logičnog razmišljanja počnu opadati, osoba s demencijom u načelu komunicira na emocionalnom nivou.

Komunikacija je sastavljena iz tri dela:

• 55% je govor tijela, tj. poruke koje šaljemo našim izrazom lica, stavom tijela i gestama

• 38% je zvuk i visina našeg glasa

• 7% su riječi koje koristimo.

 Ovi podaci ukazuju na važnost odnosa  porodice i prijatelji prema osobi koja živi sa demencijom i čije sposobnosti razumevanja, koncentracije i artikulacije misli slabe. Trudite se da govorite sporije, izgovarate reči jasno i koristite kraće rečenice sa pauzom izmedju rečenica. Budite fleksibilni i uvek dozvolite dovoljno vremena za odgovor. U odgovarajućim situacijama, koristite dodir da biste skrenuli pažnju te osobe i ispoljili toplinu i privrženost.

Dakle, preporučljiv je sledeći načini razgovora:

• Ostanite mirni i govorite blago i jednostavno

• Izgovarajte kratke i jednostavne rečenice, iznoseći jednu po jednu ideju

• Uvek dozvolite dovoljno vremena da vas osoba može razumeti

• Može da bude od pomoći ako koristite imena ljudi i predmeta, a izbegavate zamenice na primer “Vaš sin Milan”, “Stavi tu čašu na sto”, ”Sedi na ovu fotelju”

•Možda biste morali da koristite gestikulaciju rukama i izraze lica da bi vas osoba sa demencijom razumela. Pokazivanje prstom i demonstriranje može da pomogne. Dodirivanje i držanje ruke može privući njihovu pozornost i pokazati da brinete o njima. Topli osmeh i zajednički smeh često komunicira bolje nego reči.

• Prokušajte da izbegavate buku kao što je TV ili radio

• Ako ste mirni dok govorite, osoba će vas lakše pratiti, posebno ako ostanete u vidokruku osobe

• Održavajte uobičajne rutine koje umanjuju zbunjenost i pomažu u komunikaciji

• Mnogo je manje zbunjenosti ako svi koriste iste pristupe. Ponavljati poruku na istovetan način je važno za celu porodicu

 Šta NE treba da radite:

• Ne svađajte se. Svađa će samo pogoršati situaciju

• Ne naređujte oboleloj osobi

• Ne govorite im šta ne mogu raditi. Umesto toga, sugerirajte im što mogu raditi

• Nemojte da im se rugate. Rugajući ton glasa može biti primećen, čak iako se reči ne mogu razumeti.

• Ne postavljajte kompikovana pitanja koji zahtevaju dobro razumevanje i pamćenje

• Ne govorite o njima kao da oni nisu tu.


Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

Osećanja koja su prisutna nakon dijagnoze i kako da se prilagodite na tu promenu u vašem životu

Osećanje tuge,   ljutnje, stida i gubitka su najčešća osećanja koja prate stanje demencije. Ali, I osećanje sreće i zadovoljstva je prisutno u životu sa demencijom, pogotovu vremenom kada naučite kako sa tim da živite.   Sama dijagnoza za nekog je šok, ali za nekog i olakšanje. Nekada je veoma dug proces dobijanja dijagnoze. Tako je vreme kada vas muče promene koje ne znate šta znače nekada veoma dugo. Dobijanje dijagnoze može da donese neku vrstu mira, jer konačno znate da su promene koje se dešavaju rezultat promena u radu vaših moždanih ćelija. Dakle, nije vaše strpljenje popustilo, niste postali lakomisleni I nesmotreni, niste postali neko ko ne brine o drugima! Sve što vam se dešava je posledica bolesti!  Ipak da vidimo kako se manifestuju sva ta osećanja koja mogu biti prisutna u vašem životu: Šok Kada prvi put dobijete dijagnozu, šok je jedna od prvih reakcija. Pitanja koja se uglavnom postavljaju: ”Zašto baš ja”, “Šta to znači?”, “Šta sam mogao/mogla da uradim d...
Pročitaj više »

Šta je to demencija?

Demencija podrazumeva niz simptoma prouzrokovanih promenama u radu nervnih ćelija našeg mozga. Dakle, to nije jedna konkretna bolest, već stanje koje može biti prouzrokovano razlicitim  bolestima koje napadaju ljudski mozak. Te bolesti zovemo neuro-degenerativne bolesti jer u osnovi imaju oštećenje nervnih ćelija (neurona). Najčešca neuro-degenerativna bolest koja vodi ka demenciji je Alchajmerova bolest . Ali, ovo nije jedina bolest koja vodi ka demenciji. Ona se vrlo cesto javlja u kombinaciji sa jos nekom  neuro-degenerativnom bolešću, kao sto je, na primer, oboljenje krvnih sudova (Vaskularna demencija). Jedna od čestih bolesti koja vodi ka stanju demencije je i Lui-bodi demencija kao i Fronto-temporalna degeneracija (Frontotemporalna demencija). Manifestacija ovih bolesti se ogleda u promenama u našem razmišljanju, ponašanju, i sposobnostima u obavljanju svakodnevnih radnji.    Lekari najčešće dijagnoziraju demenciju ukoliko su dve ili više kognitivnih funkcija ...
Pročitaj više »

Saveti žene koja živi sa demencijom

Kristina Brajden (Christine Bryden) je dijagnozirana sa demencijom u 46 godini. Ona živi sa demencijom već više od dvadeset godina, napisala je nekoliko knjiga o demenciji, a jedna od njih je “Ko ću biti kad umrem” (Who will I be when I die?).  Kristina je veoma angažovana u zastupanju ljudi sa demencijom i borbi za njihova prava. Evo šta Kristina predlaže a  što i vama može biti od koristi   i što biste mogli koristiti da vašoj porodici pomognete da vas bolje razume. •  Dajte nam vremena da govorimo, sačekajte da pretražimo neurednu gomilu misli na dnu našega mozga da bismo našli reč koju želimo da izgovorimo. • Pokušajte da ne završavate naše rečenice za nas. Samo slušajte, i ne dozvolite da se osećamo postiđeni ako zaboravimo ono što smo hteli da kažemm. •  Ne požurujte nas, jer mi ne možemo razmišljati niti govoriti dovoljno brzo da bismo vas rekli da li se slažemo ili ne. Pokušajte da nam date vremena da odgovorimo - da bismo vam rekli da li mi stvarno žel...
Pročitaj više »